Према Љетопису школе који је вођен појављује се податак да је тек 1931. године основана школа. До тог времена ученици су ишли у школу у град и оближње село Грапску. Школа је створена у најтежим условима предратне Југославије и почела је да ради 1932. године.

Пред сам рат 1940. године школа је проширена и имала је тада двије учионице и један једнособан стан. У Другом свјетском рату школа је њемачким тенковима из правца Бара срушена до темеља. Испред школе се и данас налази Спомен чесма саграђена 1940. године са угравираном годином градње. Школа је обновљена након рата, а настава се изводила у кући поред школе, казују старосједиоци села.

Све до 1962. године радила је као четворогодишња школа, а онда је званично као осмогодишња школа почела да ради од 1.1.1962. године под називом „Вук Караџић“.

Прве године је осмогодишња школа имала осам одјељења и похађало ју је 250 ученика. Школа у Костајници је придружена Централној школи „Народни хероји“ у току Отаџбинског рата и по осмогодишњој школи из Костајнице Централна школа је и добила име „ Вук Стефановић Караџић“.

Школа у Костајници је изњедрила многе инжењере, економисте, професоре, магистренаука, а највише од свих поштене људе села Костајнице.

Данас, нашу деветоразредну школу у Костајници похађа 75 ученика, у осам одјељења.

Наставу од I до V разреда изводе четири професора разредне наставе: Биљана Добриловић, Весна Јоргић, Сребренка Калаковић и Арнела Алибалић, а од VI до IX разреда професори предметне наставе.

У школи је запослен и један кућни мајстор, као и двије помоћне раднице.