Ученица наше школе Драженка Вукашиновић написала је веома емотивну пјесму, посвећену малој Дари из Јасеновца. ❤️

„Дара из Јасеновца“

-Мала Дара са братом сама остаде,
И за њега прави борац постаде.
-На растанку мајка рече Дари само
„Чувајте ми се сине и буди храбра тамо“.
-Дару јадну у логор одведоше,
И њеног брата узети хтједоше.
-Дара им то никако не дозволи,
Па се тихо у себи Богу помоли,
Да њеног брата чува од зла и глади,
Да живота проведу још заједно док су млади.
-За неко вријеме ето неког чуда,
Нека ружна болест поче да се шири свуда.
-Отац Дарин бјеше Хрватима као слуга,
Гдје га само због дјеце и жене обузе бијес и туга.
-Дариног брата за мало да гасом убију,
Али су Дара и помоћница успјеле да га сакрију.
-Много је људи у Градишци страдало,
Од којих се барем половина своме животу надало.
-Једног дана ружан тренутак дође,
Дарин брат требаде у Хрватску да прође.
-Дара га пред полазак пољуби слатко,
И сузе јој кренуше на лице глатко.
-Када мали Будо у аутобус уђе,
Дара је знала да ће он сада бити дио породице туђе.
-Она то није могла дозволити,
Па према аутобусу поче трчати и Бога молити,
Да је Хрвати не убију тамо,
И да што прије дође до аутобуса само.
-Дара се надала Божијем спасењу,
Што јој Вог учини кроз велику вјеру и љубав њену.
-Аутобус стаде Дара уђе,
Тада је знала да неће Будо бити сам дијете туђе.
-Дијана је упита одакле је она,
А Дара је била разговору клона.
-На то јој одговори тихим гласом:
„ЈА САМ ДАРА ИЗ ЈАСЕНОВЦА ДАЛЕКО ТАМО,
ГДЈЕ СЕ ЗНАЛО ЗА ГЛАД И СМРТ САМО“!

Драженка Вукашиновић, VIII-5